Kako da preživimo organizaciju venčanja i zašto nam je sve ovo trebalo

get link Pripreme za venčanje su u toku. Iz moje perspektive to izgleda totalno haotično. Potpuno mi je jasno da je moja lepša polovina taj dan zamišljala nebrojeno puta, ali ovo treba izdržati. Ona tačno zna kakvu venčanicu želi, dekoraciju stolova i cele sale, kompletnu sliku ima u glavi, pa ti Marko čik probaj da iskočiš iz okvira.

Ej, jednom sam je čak video kako vežba svoje sudbonosno DA pred ogledalom…

Iiii… evo ga taj trenutak, trenutak kada sva maštanja treba da postanu realnost. Neumorni obilasci salona venčanica, odabir pozivnica, svadbene torte, muzike koja će zabavljati goste… Uf… Nisam toliko hodao još od srednje škole. Sećam se tada naših noćnih izlazaka. Okupi se ekipa, jedva skupimo pare za piće, a ko je uopšte razmišljao o tome kako ćemo kući. Pa onda lepo pešaka u 3 ujutru od Novog Beograda do Konjarnika…

Elem, da se vratim temi. Lista prohteva i zamisli je predugačka, a ja koliko god se trudio da joj objasnim da će sve biti u redu, ona samo gleda kroz mene.

Onda sam seo i  malo razmislio. Došao sam do zaključka da su muškarci i žene dva različita sveta. Ko će njih uopšte razumeti. Ali opet na kraju dana…

Ja sam je birao i da vratim vreme opet bih je izabrao…

Počinjem da gorim, rumene mi se obrazi, evo ga taj osećaj leptirića u stomaku… I tu sam… Ulovljen…

Hvatam sebe kako razmišljam šta bih ja mogao da uradim da se ona oseti jedinstvenom i posebnom tog dana? Što više razmišljam, postajem siguran da je to to. Ja sam zapravo taj glavni glumac svih tih njenih maštanja. Ja moram nešto uraditi da bi ona dobila venčanje o kakvom je maštala ceo život.

Prepuštam se mašti, vidim je skroz u belom, lepšu nego ikada. Prilazi matičaru laganim koracima. Dočekuje je zvuk harfe. Prefinjeni pokreti harfistkinje je fasciniraju. A onda prepoznaje našu pesmu. Harfi se pridružuje violina. Posmatram je… Prepoznajem ogroman naboj emocija u njoj, oči joj se cakle od suza. Harfi i violini se pridružuje ceo kvartet, ma kakav kvartet, ceo orkestar I svi sviraju samo za nju…

Vidim da sam ispunio njena očekivanja, ona proživljava venčanje iz bajke… Zatvaram oči, prepuštam se muzici…

Odjednom mi zvoni telefon, sav u konfuziji da ne pokvarim ceo događaj javljam se što pre. Čujem njen umilni glas “Ljubavi, jel si se probudio? Ajde čekam te ispred zgrade, idemo na doručak.”

get link A bilo je lepo dok je trajalo… 😀

No Comments

Post A Comment