Svadbe nekad i sad (ono kad je bilo sedanje svekrvi u krilo)

Sećam se kada sam bila mala svadbe kod rođaka na koju nas je moja baka naterala da idemo.
Smislila je da tu seosku svadbu moramo posetiti, tamo nam je sva rodbina koju nikada nismo upoznali. Svadba je pod šatrom. Stolovi i klupe, i puno svatova. Od dekoracije, zelena flaša kisele vode. Jedini aksesoar svadbe bile su maramice sa imenima mladenaca. Goste dočekuje harmonikaš na ulazu. U mojim dečijim očima izgleda da je nervozan i da planira onu harmoniku svakoga časa da pocepa na pola.

Bogat kulturnoumetnički program pravili su običaji, bezbroj običaja koji su činili da se prekrati ta dvadesetočasovna proslava:

Počinjalo se od skupa u mladoženjinom dvorištu. Popije se po koja rakijica da bi se imalo snage za ono što sledi.
Onda cela svita kreće kod mladinih. Mladu kupuju, cenkaju se i to zna da potraje. Što je teži pregovarač, veća je zabava. Uvek sam se pitala kako se mlada oseća unutra, u svojoj sobi dok se vrši ta vrednosna procena nje same.
Kada se i to završi, onda neko mora da pogodi jabuku. Dok je ne pogodi, nema venčanja. Ima tu još bezbroj običaja, zavisno od kraja u kom se dešava svadba, sedanje svekrvi u krilo, bacanje sita na krov kuće, dizanje bebe u vis….
Sve ove sportske discipline morali su mladenci proći da bi se venčali. Kao da im je celo selo smestilo jedno takmičenje u spretnosti, strpljenju, izdržljivosti. I nije to slučajno. Tako su se nekada zabavljali upravo zato što nije bilo onoga što je nama sada dostupno.[vc_empty_space height=”24px”][vc_row css_animation=”” row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern”][vc_column][vc_column_text]Danas je svadba lepo venčanje.

Elegantna proslava sa najbližima. Nema onoga što mladenci ne žele i sve što požele može biti. Lep restoran, muzika po njihovom ukusu, cveće, meni. Biraju goste, biraju najbolju moguću atmosferu za taj dan. Nema zelenih flaša na stolu. Ali mogu da budu ruže.

Ipak, naši stari su znali ono što nekad današnji mladenci propuste. Džaba je elegancija, ako nema zabave. Skoro sam čula: nema svadbe ako nemaš veselu rodbinu iz unutrašnjosti. Ne mora harmonikaš da zabavlja goste, ali nešto mora. Zašto ne vrcavost i energija električne violine koja u trenu u svakoj eleganciji napravi i žurku. Zna violina da podgreje ono svečano za nekoliko stepeni više.

Vremena su se promenila i nismo ni svesni koliko smo srećni što naše venčanje možemo da osmislimo kako želimo. Ipak zadržite ono što je najbitnije na svadbi, ljubav dvoje ljudi i dobra žurka za sve ostale.[/vc_column_text][vc_empty_space][/vc_column][/vc_row][vc_row css_animation=”” row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern”][vc_column][vc_video link=”https://www.youtube.com/watch?v=WDZgQPE_kno”][/vc_column][/vc_row]

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Muzika za korporativne proslave

Iako mi se učinilo da su proslave u firmama pomalo utihnule zbog letnjeg perioda, izgleda da sam se prevarila. Već nekoliko puta mi se dogodilo

Predškolska priredba i Sandra

Pre tačno četvrt veka u predškolskoj ustanovi “Bambi” spremala se završna priredba. I sada se sećam kako vaspitačica izgovara glasno i jasno: ” U petak

Beach bar Music

Posle meseci nekog sivog neba i mokrog betona u Beogradu je konačno sinulo sunce. Ali čovek ne bi bio tako proklet da odmah ne smišlja